• Materijalna šteta i nematerijalna šteta - materijalna šteta nastaje na imovinskim (materijalnim) dobrima; nematerijalna šteta nastaje na neimovinskim dobrima (život, zdravlje, fizički i psihički integritet, čast, sloboda, ugled itd.).
• Stvarna šteta i izmakla dobit - stvarna šteta predstavlja umanjenje postojeće imovine; izmakla dobit predstavlja sprečavanje uvećanja imovine.
• Posredna i neposredna šteta - posredna šteta je indirektna posledica štetne radnje, dok je neposredna šteta direktna posledica štetne radnje.
• Pozitivan i negativan interes - pozitivan interes (šteta zbog neispunjenja) je šteta koja nastaje zbog neispunjenja ugovorne obaveze; negativni interes je šteta koju određeno lice trpi zato što je opravdano verovalo da će zaključiti određeni ugovor sa određenim licem ili pak zato što je opravdano verovalo da je ugovor koji je već zaključen punovažan.
• Konkretna i apstraktna šteta - konkretna šteta je šteta čije je postojanje stvarno i dokazano a iznos konkretno utvrđen; apstraktna šteta je šteta čije se postojanje i iznos ne moraju dokazivati pošto se njeno postojanje pretpostavlja, a iznos naknade štete se procenjuje na osnovu opštih i unapred propisanih kriterijuma.
• Predvidiva i nepredvidiva šteta - predvidiva šteta je šteta koja se u vreme zaključenja ugovora mogla predvideti; nepredvidiva šteta je šteta koja se u vreme zaključenja ugovora nije mogla predvideti.
• Postojeća, buduća i eventualna šteta - postojeća šteta je šteta koja je već pruzrokovana i čije su posledice već nastale; buduća šteta je ona šteta koja će u budućnosti sigurno nastupiti – može da se manifestuje kao nastavak štete koja se već trpi ili kao šteta koja tek treba da nastupi; eventualna šteta je šteta za koju postoji mogućnost da nastupi u budućnosti, nakon što je štetna radnja preduzeta.

• Zastarjelost potraživanja naknade štete nastupa tri godine od kada je oštećeni saznao za štetu i za lice koje je učinilo štetu (subjektivni rok). U svakom slučaju ovo potraživanje zastareva za pet godina od kada je šteta nastala (objektivni rok). Potraživanje naknade štete nastale povredom ugovorne obaveze zastareva za vreme određeno za zastarelost te obaveze (ZOO čl. 376).

• Uslovi odgovornosti za štetu su: šteta, uzročna veza između štete i radnje štetnika, krivica i protivpravnost štetnikove radnje.

  Šteta je umanjenje nečije imovine (materijalna šteta) i sprečavanje njenog povećanja (izmakla korist), kao i nanošenje drugome fizičkog ili psihičkog bola ili straha (nematerijalna šteta) (ZOO čl. 155).

  Uzročna veza je veza koja postoji između dve pojave, odnosno između uzroka i posledice, pri čemu je jedna pojava uslovljena (izazvana) drugom.

  Krivica nastaje kada se jedno lice ne ponaša onako kako se ponaša razuman i pažljiv čovjek u određenoj situaciji. Da bi se određeno lice smatralo krivim za određenu radnju potrebno je da ono bude sposobno za rasuđivanje, odnosno da je sposobno da shvati značaj svog dela i da je sposobno da upravlja svojim postupcima. Oblici krivice su umišljaj i nehat.

  • Umišljaj ili namera postoji kada lice ima svest o tome da svojom radnjom pričinjava štetu drugome i volju da drugome nanese štetu.
  • Nehat ili nepažnja može biti svestan i nesvestan. Svestan nehat postoji kada određeno lice zna da svojom radnjom može prouzrokovati štetu, ali se nada da do toga ipak neće doći. Nesvestan nehat postoji kada određeno lice uopšte ne predvidi da svojom radnjom može prouzrokovati štetu, ali je to moralo i moglo da predvidi.

  Protivpravnost postoji u slučaju kada se nekom ljudskom radnjom krše određene pravne norme kojima se štite imovinski interesi, ili neimovinski interesi koji se brane imovinskim sankcijama. Međutim, ne mora svaka radnja kojom je izazvana šteta da bude i protivpravna. Postoje izvesne okolnosti koje isključuju protivpravnost. To su:

  • vršenje javne dužnosti – radnja lica koje u vršenju službene dužnosti svojom radnjom izazove drugome štetu, nije protivpravna, pod uslovom da je službeno lice preduzelo radnju u okviru svojih službenih ovlašćenja;
  • pristanak oštećenog – postoji kada određeno lice dopusti drugom licu da preduzme radnju kojom mu nanosi štetu. Pristanak nije dozvoljen ako se odnosi na radnju koja je nezakonita;
  • nužna odbrana – je ona odbrana koja je neophodno potrebna da učinilac od sebe ili drugog odbije istovremeni protivpravni napad. Nužna odbrana mora biti srazmerna napadu kome se suprotstavlja;
  • krajnja nužda – postoji kada neko lice izazove štetu da bi od sebe ili drugog lica otklonilo istovremenu protivpravnu opasnost. Takva radnja je dozvoljena samo ako je vrednost spasenog dobra nesrazmerno veća od vrednosti dobra koje se žrtvuje;
  • dozvoljena samopomoć – ko u slučaju dozvoljene samopomoći prouzrokuje štetu licu koje je izazvalo potrebu samopomoći, nije dužan da nadoknadi štetu;
  • korišćenje svojim pravom – lice koje korišćenjem svog prava drugome nanese štetu, nije dužno da nadoknadi štetu (Qui iure suo utitur, neminem laedit – Ko koristi svoje pravo, nikom ne nanosi štetu).

Naknada materijalne štete obuhvata naturalnu restituciju i novčanu naknadu.

• Naturalna restitucija je oblik naknade materijalne štete kojim se uspostavlja stanje koje je prethodilo šteti, tj. oštećeno dobro se dovodi u stanje u kome se nalazilo pre nego što je nastala šteta.
• Novčana naknada je takav oblik naknade materijalne štete kojim se oštećenom licu isplaćuje određen novčani iznos. Novčana naknada se može odrediti kao jednokratna isplata ili u vidu novčane rente (u slučaju smrti, telesne povrede ili oštećenja zdravlja) za određeni vremenski period ili doživotno.

Prema Zakonu o obligacionim odnosima naturalna restitucija uvek ima prednost. Osim u slučaju kad ona nije moguća ili kad sud smatra da to nije neophodno, štetnik je dužan da isplati oštećenom određeni novčani iznos na ime naknade štete. Ukoliko naturalna restitucija nije moguća u potpunosti, štetnik je dužan da ostatak štete nadoknadi u novcu.

Naknada nematerijalne štete vrši se u obliku novčane naknade. Novčana naknada se dosuđuje u jednokratnom novčanom iznosu ili u vidu novčane rente. Prilikom odlučivanja o osnovanosti zahteva i o visini naknade nematerijalne štete, sud posebno vodi računa o značaju povređenog dobra i cilju kome naknada služi.

Naknada štete u saobraćaju

 

 Zakon o bezbednosti saobracaja na putevima

 Zakon o obaveznom osiguranju u saobracaju

Pravo na naknadu štete na bazi polise osiguranja od autoodgovornosti ima svaki oštećeni, kao i počinitelj saobraćajne nezgode ukoliko uz polisu osiguranja od autoodgovornosti posjeduje i dobrovoljno osiguranje od nezgode za vozača i putnike.

Osiguranje od autoodgovornosti propisano je zakonom i sklapa se za svako vozilo u saobraćaju. Ono pokriva odgovornost vlasnika polise za štete pričinjene trećim licima i ima sledeća dva cilja:

• da zaštiti osiguranika u slučaju saobraćajne nezgode, i
• da zaštiti oštećenog, tako što će mu isplatiti naknadu štete koju mu je prouzrokovala saobraćajna nezgoda.

Ako se u vozilu koje je prouzrokovalo saobraćajnu nezgodu nalazilo još neko lice osim vozača, to lice ima pravo na naknadu štete na osnovu individualnog osiguranja, kolektivne polise osiguranja od nezgode, polise životnog osiguranja itd.

Ukoliko pretrpite saobraćajnu nezgodu u kojoj počinilac nije poznat, takođe imate pravo na naknadu štete. U takvim situacijama nadležan je fond koji je formiran od strane najvećih osiguravajućih kuća u Bosni i Hercegovini koje zajednički snose odgovornost za naknadu štete. Takođe, isto važi i u slučaju saobraćajne nezgode sa vozilom koje nije registrovano.

• Vozač mora posedovati ispravnu vozačku dozvolu,
• Vozač ne smije upravljati vozilom pod dejstvom alkohola ili nedozvoljenih supstanci,
• Vozač ne smije počiniti saobraćajnu nezgodu sa namerom,
• Vozač ne smije samovoljno napustiti mijesto nezgode, a da nije prosljedio svoje lične podatke i podatke o osiguranju,
• Vozač ne smije upotrebljavati vozilo u druge svrhe, kao što je to naznačeno u osiguravajućem ugovoru, i
• Vozilo koje je učestvovalo u saobraćajnoj nezgodi mora biti tehnički ispravno.

Saobraćajne nezgode u kojima su učestvovala vozila inostranih registarskih oznaka u Bosni i Hercegovini

Saobraćajne nezgode koje su se dogodile u inostranstvu

Ostale štete koje su se dogodile u inostranstvu (troškovi liječenja, materijalne i nematerijalne štete iz drugih osnova) ili štete koje su se dogodile u Bosni i Hercegovini za koje postoji osiguravajuće pokriće u inostranstvu

• U našoj zemlji je potrebno da se naši građani informišu o svojim pravima kao i najefikasnijim načinom za realizaciju tih prava.

  
  Za kraj smo Vam pripremili jedan primer:

  Na auto-putu u Nemačkoj pretrpeli ste štetu jer Vam je izleteo pas u koga ste udarili. U konkretnom slučaju preduzeće za održavanje datog auto-puta je odgovorno po pravilima o objektivnoj odgovornosti, i nesumnjivo osigurano od odgovornosti iz dijelatnosti.

  
  Zbog velikog interesovanja za ovu temu obezbedili smo poseban telefon za više informacija: 061 582 222.

U slučaju da ste pretrpeli štetu od strane vozila inostrane registatske oznake na teritoriji Bosni i Hercegovine Vaša prava na naknadu štete su u skladu sa pravnim propisima naše zemlje. Zeleni karton i registarske oznake vozila inostrane registarske oznake su dokaz o postojaju valjanog osiguranja (Sistem zelene karte osiguranja). Zahtev za naknadu štete se podnosi jednom od naših osiguravajućih društava sa kojim osiguranje štetnika ima zaključen korespodentni ugovor ili Udruženju osiguravača Bosni i Hercegovine – Birou zelene karte.

Ukoliko ste pretrpeli štetu za koju je odgovoran vozač vozila registarskih oznaka strane zemlje u kojoj ste boravili (npr. Grčka), zahtev za naknadu štete morate podneti osiguravaču vozila štetnika – dakle u inostranstvu. Opšti princip za naknadu štete je primena prava zemlje u kojoj se šteta dogodila.

U savremenom svetu, pogotovo u Evropskim zemljama široko su razvijene različite vrste dobrovoljnih osiguranja poput putnog zdravstvenog osiguranja, pomoći na putu, kasko osiguranja, kao i različiti vidovi osiguranja od opšte odgovornosti, profesionalne odgvornosti za pričinjenu štetu i dr.

Visina odštete kod naknade štete u saobraćaju zavisi od:

• da li je oštećeni bio vozač ili saputnik, motociklista, biciklista ili pešak, i da li je moguće da je on prouzrokovao nezgodu,
• da li je oštećeni bio pod uticajem alkohola ili nedozvoljenih supstanci,
• da li je oštećeni bio vezan sigurnosnim pojasom,
• vrste tijelesnog oštećenja koje je oštećeni pretrpeo,
• vrste liječenja (fizikalna terapija, razne vrste skenera tipa EMG, RTG, MR, operacija itd.),
• dužine oporavka,
• godina života,
• pretrpljenog duševnog bola (strah, duševni bol usled umanjenih životnih aktivnosti i/ili naruženosti itd.)